О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

 

Поштовани родитељи,

У складу са Одлуком о проглашењу ванредног стања на територији Републике Србије, која је ступила на снагу 15.03.2020.године наша школа неће радити од понедељка 16.03.2020. године.

Привремено обустављање наставе у школама не значи и обустављање образовно-васпитног рада са ученицима.

Почетак реализације образовно-васпитног рада  учењем на даљину је 17.март 2020.год. Часови ће бити емитовани на каналу Радио-телевизије Србије ( РТС Канал 3) за ученике основне школе. Сви емитовани часови биће доступни и на платформи РТС Планета, где се могу накнадно и више пута прегледати, истог или наредних дана.

Обавештење за родитеље – настава на даљину

Распоред наставе о емитовању часова за ученике од првог до осмог разреда: www.rasporednastave.gov.rs

Доста тога сам прочитала о Михајлу Пупину. Знала сам да је био познати српски физичар и да је рођен у банатском селу. Средњу школу је завршио у Панчеву, а факултет у Њујорку. Усавршавао се у Европи, а докторирао у Берлину. Радио је на усавршавању примене икс зрака, а велики је и његов допринос развоју телефоније. Писао је научно-популарне књиге. Данас физичке лабораторије носе његово име.

Дуго сам тражила његову адресу. Након дуге потраге, нашла сам је. Она је гласила: Улица кнеза Лазара бр. 27. Хтела сам да га упознам. Пронашла сам његов број и позвала сам га. Јавио ми се Михајло. Представила сам се и питала да ли могу да дођем код њега да разговарамо. Пошто ми је рекао да дођем, спремила сам се и отишла на пронађену адресу. Када сам дошла пред врата, позвонила сам. Отворио је и ја сам рекла да сам га звала. Рекао ми је да уђем и да седнем. ,,Питај ме шта год хоћеш“, рече ми Михајло. Нисам знала одакле да почнем. Питала сам га како је успеоу животу.,,Трудом и радом све можемо да постигнемо“, рекао ми је. Дао ми је доста корисних савета. Један од њих је био да доста учим и слушам наставнике. Рекао ми је и да ће ми помоћи да успем у ономе што хоћу да постигнем.

Доста сам се занела у разговору да нисам ни приметила колико је сати. Тог дана сам била најсрећније дете на свету. Желела сам да наставим разговор са Пупином, али нажалост нисам имала времена. Можда ће бити друге прилике.

Невена Сарић

Пети разред

Основна школа ,,Вук Караџић“ Каона

Када сам била мала, стално сам се чудила како моји мама и тата разговарају са неким особама које се не налазе близу нас. Ја сам имала своју телефон-играчку из које се ништа није чуло. Временом, како сам расла, схватила сам да се из правог телефона чују гласови. Научила сам да се јавим и да позовем, што ме је много радовало.

Мама ми је објаснила да је Михајло Пупин допринео развоју телефоније. Замишљала сам како изгледа тај научник, Михајло Пупин. Пронашла сам његову слику и дуго сам је посматрала. Његове благе очи су ми говориле да је успео својим трудом да постигне све што је желео. Иако су му родитељи били неписмени препознали су да он има могућности за даље напредовање. Чула сам га како каже да су сада наука и техника много напредовале, јер су им постављени чврсти темељи на којима може много тога да се изгради.

Михајло Пупин је један од најпознатијих српских и светских научника. Рођен је у банатском селу Идвор. Његово васпитање је било строго патријархално. Као дете присуствовао је зимским поселима у родитељској кући, непрестано учећи од старијих. Основно образовање Михајло Пупин је стицао најпре у свом родном месту, а затим у Немачкој. Средњу школу је уписао у Панчеву. Већ тада се исттицао као талентован и даровит ученик. Школовање је наставио у Прагу, а онда је отишао у Америку, где је радио као професор на Универзитету у Њујорку. Од великог броја његових проналазака главни су ,,Пупинови калемови“ којима је омогућен пренос телефонског сигнала на великим даљинама. Без овог проналаска се то не би могло ни замислити. Остали значајни радови Михајла Пупина су: откриће секундарних радијација рентгенских зрака, електромагнетски детектори подешавања резонантских кола примењених у радио-техници.

За научни рад одликован је Едисоновом медаљом 1920. године. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета. Свој живот описао је у аутобиографији ,,Од пашњака до научењака“ за коју је 1924. године добио Пулицерову награду.

Рада Рајовић

Пети разред

Основна школа ,,Вук Караџић“ Каона

Испред мене је стајао седи човек са наочарима. Нисам знао како се зове. Пришао ми је и рекао да му је име Михајло Идворски Пупин. Одмах ми је звучало познато.

,,Зар ти ниси онај познати научник?“, упитао сам га, а он се само насмејао. Рекао ми је да пођем са њим.

Шетали смо равницама Идвора за који ми је Михајло рекао да је његово родно село. Сели смо око ватре и он је почео да ми прича о свом детињству. Како је и он седео почетком 20. века, а старији су му причали о догађајима које су преживели и о далеким земљама у које су путовали. Рекао сам да бих волео да путујем у стране земље, а он ми је причао о Немачкој, Чешкој, Великој Британији и о Америци, јер је био у свим тим земљама док је одрастао, школовао се и радио експерименте из науке. И велики научник као Пупин био је земљорадник, као и ја. Осећао сам се као да ми је друг. Он је имао још деветоро браће и сестара. То ми је било занимљиво. Питао ме је да ли волим школу, а на моје одмахивање главом почео је да ми прича о математици и физици на занимљив начин. Био је професор у Њујорку. Заинтересовала су ме његова истраживања и поново сам га питао за телефон. Рекао ми је неке ,,одрасле“ речи које нисам разумео. А онда је причао да је он први омогућио пренос сигнала на великим даљинама. То сам разумео. Сваки дан користимо телефон и можемо да причамо са људима на другој страни света. Без њега то не би било могуће. Схватио сам да се дружим са једним веома познатим човеком за кога сви људи знају и било ми је драго. Он је пронашао оне ствари које ми данас користимо свакодневно.

Ватра је почела да се гаси. Седи човек ми је рекао да мора да крене и да би било лепо да запамтим његову књигу ,,Од пашњака до научењака“ и да је прочитам када будем био мало старији. Сигурно хоћу.

Ватра се угасила, а ја сам отворио очи. Па то је био само сан! Тако сам много научио из овога. Свима ћу причати о свом познанству са проналазачем и научником Пупином.

Виктор Лазовић

Пети разред

Основна школа ,,Вук Караџић“ Каона

,,Дан“

 

Сунце већ излази,

даје светлост виновој лози.

Коначно је ту дан,

имала сам миран сан.

Природа се буди,

а и људи.

Цвеће диже главу,

пролећу у славу.

У пољу ратари вредно раде,

мама у башти сади беле раде.

Цветови велики около расту,

и праве гнездо за малу ласту.

У мекој, зеленој трави,

вредно раде мрави.

Пчелице зује и

цвркут птица се чује.

Нема више звезда падалица,

радосних лица,

већ само кише

и миш који уздише.

Сунце већ залази,

месец полако излази.

Ускоро почиње ноћ,

једва сам чекала када ће доћ.

Јована Кнежевић

Основна школа ,,Вук Караџић“, Каона

ученица 6. разредa

 

,,Чезнем да ти кажем“

 

Чезнем да ти кажем,

нећу да те лажем.

Нешто ћу ти рећи,

сањам о љубави и срећи.

Чезнем да ти кажем,

нећу да те лажем.

Да љубав постоји у нашем свету

и да она краси целу планету.

Чезнем да ти кажем,

да те волим,

да те желим

и да те ником нећу дати.

Чезнем да ти кажем,

да те не лажем,

јер неко трећи,

пресуди овој срећи.

Чезнем да ти кажем,

не смем да те слажем.

Тешко ће ми бити,

али од тебе то нећу крити

Чезнем да ти кажем,

да и мене неко воли.

И да своју срећу

са другим делићу.

 

Јована Кнежевић

Основна школа ,,Вук Караџић“, Каона

ученица 6. разреда

 

,,Шољица за кафу“

 

У рафу стоји,

дане последње броји.

Шољица за кафу,

и слика окачена на зиду.

Шољица за кафу није усамљена,

али није ни заљубљена.

Већ је срце боли,

јер је нико не воли.

Тужна је она, тужна.

Зна да није ружна.

Нема више никог да из ње пије

и зато жао ми је.

Једна мала сека,

хтела је млека.

Лако је дошла до ђољице за кафу,

која стоји у рафу.

Данас сви славе,

њене шаре плаве.

Шољица за кафу је срећна,

али та срећа није вечна.

Десило се нешто лоше.

Паде шољица за кафу,

штета што и она

није била окачена на зиду.

 

Јована Кнежевић

Основна школа ,,Вук Караџић“, Каона

ученица 6. разреда

Кликни безбедно

beszbedno 1

Водич за основце

vodicd 1

Питајте педагога

психолог