Актуелно

         „Недељу сећања и заједништва“ смо посветили неговању културе сећања на трагични догађај у школи у Београду. Код ученика смо јачали емпатију, солидарност и међусобно поштовање као превенцију насиља.

             На часовима одељењског старешине акценат је био на отвореном дијалогу. Одељењске старешине су посветиле рад са ученицима на одређене теме:

• „Моћ заједништва“- како подршка вршњака помаже у тешким тренуцима,
• „Слушање као лек“- развијање емпатије, тј. како чути и разумети пријатеља који има проблем,
• „Изградња сигурног окружења“- препознавање значаја сваког појединца у одељењској заједници ради спречавања изолованости и насиља.

        Централни део недеље је дебата, коју је организовао педагог школе у сарадњи са веручитељем, Немањом Матејић, под називом: „Вера, нада, заједништво“.

         Ова активност усмерена је на духовне и етичке вредности које помажу младом човеку у савременом свету. Дебата је трајала два школска часа са ученицима првог и другог циклуса.

         Циљ овакве врсте разговора се огледа у очувању сећања кроз приче о прецима и страдалништву. Ученици уче да сећање није само туга, већ корен из којег црпимо снагу за будућност. Вероучитељ истиче да вера може бити пут ка решавању животних проблема.

Дискусија је даље била усмерена ка питањима о томе како врлине (трпљење, праштање, љубав) помажу у превазилажењу свакодневних конфликата, питање атеизма, шта се све подразумева под грехом. Ученици су износили своје личне ставове и тако решавали недоумице. Тражили су савет, како реаговати, за одређене ситуације из свакодневног живота. Интересантно је да су ученици од првог до четвртог разреда показали своју зрелост и у складу са својим узрастом коментарисали одређене верске ставове и давали примере из свог личног искуства.

         Посветили смо пажњу и разговору о томе како унутрашњи мир и осећај припадности заједници (Цркви и школи) делују као штит против анксиозности и осећаја усамљености.

                Са ученицима првог циклуса, педагог школе, је реализовао радионицу „Најлепши украс човека је добро срце“. Ова активност је замишљена као практичан подстицај за ширење емпатије и јачање заједништва међу ученицима кроз мале, свакодневне чинове доброте.
         Централни део радионице је извлачење цедуљица са порукама где су ученици имали кратак задатак у циљу засмејати друга, понудити помоћ у учењу, захвалити се коме сматрамо да треба...

          Циљ је био да ученици увиде да добро срце није само појам, већ се огледа у нашим поступцима. Кроз ове задатке, прихватамо различитости (толеранцију) и развијамо осећај за потребе других, чиме градимо здравију и сигурнију школску средину.

             Све реализоване активности допринеле су јачању заједништва, међусобног уважавања и стварања позитивне атмосфере у школи.